ИПАРД
Пријава на инфо тренинг
ИПАРД
Пријава на инфо тренинг

 

 
 

ИПАРД

ИПА компонента V – Рурални развој (IPA Rural Development - IPARD)

Заједничка пољопривредна политика представља једну од најзначајнијих политика ЕУ. Важност те политике огледа се и у издвајањима из буџета ЕУ за њено спровођење. Према буџетском периоду 2007-2013. године, 43 одсто укупног буџета ЕУ одлази на рурални развој и спровођење пољопривредне политике ЕУ. Имајући у виду комплексност система заједничке пољопривредне политике, ЕУ земљама кандидатима за чланство пружа подршку у процесу прилагођавања пољопривредног сектора и руралних области, као и за имплементацију законодавства ЕУ у оквиру Заједничке пољопривредне политике.

Компонента која се односи на рурални развој намењена је земљама кандидатима са циљем припреме за имплементацију и управљање Заједничком пољопривредном политиком ЕУ.

Имплементација помоћи у оквиру ове компоненте доприноси одрживом развоју пољопривредног сектора и руралних области. Такође, кроз процес за коришћење ове компоненте ИПА, земље кандидати за чланство у ЕУ припремају се за коришћење средстава из Европског пољопривредног фонда за рурални развој (European Agricultural Fund for Rural Development – EAFRD).

Правни основ и предуслови коришћења ИПАРД средстава:

Основни предуслови за коришћење средстава из ИПАРД фонда су: усвојен ИПАРД програм и одобрен од стране Европске комисије посебном одлуком; закључени сви споразуми (Оквирни, Секторски и Финансијски); и усвојена одлука о преношењу управљачких овлашћења Европске комисије (окончан процес акредитације).

Основни принципи, на којима се заснива ИПАРД, су:

  1. подела обавеза између свих актера,
  2. успостављање ефикасног система интерне контроле,
  3. дефинисање јасних процедура за управљање ИПА фондовима,
  4. независна екстерна ревизија,
  5. транспарентне процедуре јавних набавки и
  6. кофинансирање.

Према ИПА Имплементационој уредби 718/2007, којом се дефинишу правила и циљеви употребе средстава из ИПА, помоћ из компоненте намењене руралном развоју доприноси постизању неколико циљева, и то:

- побољшању тржишне ефикасности и спровођењу стандарда Заједнице;
- припреми за спровођење агро-еколошких мера, као и стратегије локалног развоја села;
- развоју руралне економије.

Наведени циљеви компоненте V испуниће се кроз примену следећих мера:

  1. Улагања у пољопривреду ради реструктурирања и достизања стандарда Заједнице кроз инвестиције у пољопривредна газдинства.
  2. Подршка са циљем олакшања оснивања и административног рада група произвођача у сврхе адаптирања производње и учинка чланова група произвођача тржишним захтевима, заједничког изношења робе на тржиште (припрема за продају, централизација продаје и испоруку купцима великих количина робе), као и утврђивања заједничких правила о информацијама о производњи.
  3. Улагања у прераду и маркетинг пољопривредних и рибарских производа ради реструктурирања ових делатности и ради достизања стандарда Заједнице, с тим да инвестиције на нивоу трговине на мало нису укључене у систем помоћи.
  4. Активности за унапређење животне средине и природе, кроз спровођење пилот пројеката са циљем развоја практичног искуства у спровођењу акција ради побољшања животне средине и природе, како на нивоу администрације, тако и на нивоу пољопривредних газдинстава.
  5. Припрема и спровођење локалних стратегија развоја села кроз припрему пројеката сарадње у складу са приоритетима руралног развоја и вођење локалних приватно-државних партнерстава кроз оснивање тзв. „локалних акционих група".
  6. Побољшање и развој сеоских инфраструктура кроз смањење регионалних разлика и повећање привлачности руралних подручја за развој предузетништва и обезбеђење услова за развој руралних економија.
  7. Подстицање разноврсности и развој руралних привредних активности кроз покретање привредне делатности, стварање могућности запошљавања и кроз диверсификацију у непољопривредне делатности.
  8. Побољшање обуке да би се допринело побољшању професионалних вештина и надлежности лица која су ангажована у пољопривредном, прехрамбеном и шумарском сектору и других економских актера запослених у областима које покрива ова компонента.
  9. Техничка помоћ представља меру која се односи на асистенцију државној администрацији у спровођењу ИПАРД оперативног програма.

Такође, важно је напоменути да администрација и организације активне у области руралног развоја, основане у земљама корисницима помоћи у оквиру ове компоненте ИПА, имају приступ Европској мрежи руралног развоја. Кроз учешће у овој мрежи земља корисник помоћи може на лакши начин да оствари сарадњу са релевантним актерима из области руралног развоја земаља чланица ЕУ и на тај начин да додатно унапреди пољопривредни сектор и заштити своје интересе на европском и глобалном нивоу.

Финансијски допринос ЕУ (слика 1) за спровођење пројеката, у оквиру компоненте намењене руралном развоју, не прелази максимум од 75 одсто подобних трошкова:

uvod 1

Наведене мере у оквиру компоненте руралног развоја се операционализују у програму који се саставља на националном нивоу и који покрива цео период спровођења Инструмента за претприступну помоћ (ИПА). ИПАРД оперативни програм припремају релевантни органи које је одредила земља корисник и доставља се Европској комисији пошто се консултују одговарајуће заинтересоване стране у земљи корисници помоћи. На основу програма, корисници помоћи подносе одговарајуће пројекте. Програм, у оквиру компоненте руралног развоја, Европска комисија усваја у року од шест месеци од достављања предлога програма, под условом да су доступне све релевантне информације. Посебно, Комисија оцењује предложени програм ради утврђивања да ли је он доследан одредбама документа вишегодишњег индикативног планирања, као и уредби о спровођењу ИПА фонда.

Први корак у циљу коришћења ИПАРД фонда јесте успостављање институционалног оквира неопходног за имплементацију ИПАРД-а. Институционална структура састоји се из општег ИПА оквира, управљачког и контролног система и ИПАРД оперативне структуре.

ИПАРД оперативне структуре чине Управљачко тело (Managing Authority) и ИПАРД агенција (IPARD Agency). Управљачко тело задужено је за програмски део посла (слика 2) који се односи на писање ИПАРД оперативног програма, а он подразумева и избор мера које ће бити подржане у земљи кандидату. После завршетка и одобрења програма и после почетка његове имплементације, Управљачко тело обавља функцију мониторинга и евалуације, што подразумева одређивање посебних индикатора преко којих се прати извршење ИПАРД програма. Управљачко тело одговорно је и за формирање Надзорног тела (Monitoring Committee), које има улогу праћења имплементације и ефикасности ИПАРД програма. Управљачко тело надлежно је и за координацију функција информисања и публицитета, која подразумева правовремено обезбеђивање свих потребних информација потенцијалним корисницима ИПАРД фонда. Ово тело најчешће је део Министарства пољопривреде које се бави пословима руралног развоја. Национални фонд има улогу у финансијском току новца који из ЕУ стиже на национални рачун и у трансферу новца ка ИПАРД агенцији. Такође, Национални фонд је задужен за достављање свих рачуноводствених података Европској комисији о реализованим плаћањима у држави кандидату.

uvod 2

У склопу припреме за коришћење пете компоненте ИПА фонда (ИПАРД) у Србији, успостављени су управљачки и контролни систем, као и оперативна структура (слика 3). Управљачки и контролни систем чине делови Министарства финансија (национални службеник за одобравање и Национални фонд) који су именовани још у току 2009. године, у склопу припрема за акредитацију прве и друге компоненте ИПА.

У делу који се односи на успостављање Оперативне структуре (Управљачко тело и ИПАРД агенција), прве припреме отпочеле су још 2008. године. Током 2009. године, започет је пројекат израде секторских анализа одабраних сектора пољопривредне производње који ће бити предмет подршке ИПАРД фонда (млеко, месо, воће и поврће). Ове анализе завршене су током 2010. године, када постају део нацрта ИПАРД програма. У другој половини 2010. године, формално је именовано Управљачко тело (део Сектора за рурални развој Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде). Крајем исте године завршен је и први нацрт ИПАРД програма, са три одабране мере – инвестиције у пољопривредна газдинства (мера 101), инвестиције у капацитете прерађивачке индустрије (мера 103) и техничка помоћ. Национални програм за рурални развој за период од 2011-2013. године усвојен је на Влади почетком 2011. године.

Законом о пољопривреди и руралном развоју (усвојен крајем маја 2009. године), основана је Управа за аграрна плаћања (ИПАРД агенција), као орган у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде задужена за плаћања у пољопривреди. Седиште управе за аграрна плаћања је у Шапцу. Управа је формално отворена у октобру 2009. године, док је у 2010. години достигла свој пуни оперативни рад. У склопу припреме за ИПАРД, почело се са применом две пилот ИПАРД мере које следе логику ИПАРД мера, а финансиране су националним буџетом. Прва је подршка инвестицијама у пољопривредна газдинства у сектору меса и млека (одговара ИПАРД мери 101), док је друга подршка инвестицијама у прерађивачке капацитете сектора меса и млека (одговара ИПАРД мери 103). Циљ ове активности је припрема за примену ИПАРД-а, као и навикавање потенцијалних корисника помоћи на нове строже захтеве ЕУ.

uvod 3

У другој половини 2012, ИПАРД структура још увек није акредитована од стране ДГ Агри, тј. Комисије. На основу информација из Министарства пољопривреде, ИПАРД Програм за акредитацију је спреман, уз минималне корекције на којима Министарство тренутно ради. Управа за аграрна плаћања са седиштем у Шапцу је у процесу акредитације, међутим она још увек није спремна ни за националну акредитацију (која претходи финалној акредитацији од стране Комисије).

Министарство тренутно ради и на новој организационој шеми Управљачког тела (Managing Authority).

Оно што може значајно да модификује активности увођења ИПАРДА у Србију, јесте велика могућност да ДГ Агри не акредитује ИПАРД Програм у Србији (према мишљењу представника Министарства пољопривреде). У овом контексту, јавља се још једна потешкоћа: с обзиром на то да се ближи крај 2012. године, врло је вероватно да се тренутни ИПАРД Програм Србија неће ни акредитовати, јер се веома приближио и датум када се раде припреме и започиње нови ИПАРД 2014-2020.

Србија није почела са припремом за ИПАРД 2014-2020, с обзиром на то да је радила на акредитацији у оквиру позитивног програма који траје до 2013.

Узевши у обзир претходно наведено, Србија скоро сигурно неће имати ИПАРД у 2013. години, а није извесно ни да ли ће имати акредитован Програм за период 2014-2020. По тренутном тренду, а имајући у виду да Србија не може да добије кандидатуру пре 2014. године, мало је вероватно да ће моћи да се прикључи ИПАРД-у од 2014-те. Већа могућност је да ће Србија евентуално ИПАРД користити пред крај програмског периода 2014-2020.

Почетак коришћења ИПАРД средстава у Републици Србији биће значајан за пољопривредну производњу у Србији из најмање два разлога. Прво, ЕУ фондови намењени пољопривреди повећаће се за неколико десетина процената, а средства намењена руралном развоју и до неколико пута. Тиме се средства намењена инвестиционој подршци значајно увећавају и подстиче се развој пољопривреде и њена припрема за озбиљну утакмицу на јединственом тржишту ЕУ. Друго, то ће бити тренутак којим Србија трасира пут ка Заједничкој пољопривредној политици ЕУ и отвара врата много значајнијим средствима (и до милијарде евра). Управо због тога неопходно је припремити све предуслове за интензивно коришћење ИПАРД фонда, укључујући и повећање доступности новца пољопривредном сектору кроз подршку кредитним активностима, успостављање гаранцијског фонда за пољопривреду, итд.

Међутим, не треба заборавити да су ИПАРД средства намењена пре свега успостављану институционалних структура и њиховом својеврсном тренингу за коришћење много значајнијих средстава ЕУ из фондова Заједничке пољопривредне политике ЕУ (ЗПП), али и увођењу много строжих правила којих морају да се придржавају потенцијални корисници средстава. Због тога је најзначајнији циљ свих земаља кандидата да повећају потрошњу ИПАРД средстава на максимум како би се квалификовали за већа средства из фондова ЗПП после уласка у пуноправно чланство ЕУ. Такође, мера успеха коришћења ИПАРД фондова биће одређена мером успеха у успостављању ефикасних и организованих институција које ће обављати имплементацију ИПАРД-а, па је због тога неопходно посветити већу пажњу изградњи и јачању институција.

Највеће вредности које ИПАРД доноси у националне системе подршке пољопривреди су предвидљивост и транспарентност исплате средстава. Како подршка по љопривредној производњи сваке земље зависи од процента раста БДП-а и општег напретка националне економије, тако се и пољопривредни буџет модификује у складу са тренутним околностима. За разлику од националних средстава које се најчешће одређују годишње и где је највећи проблем конзистентност подршке, у случају ИПАРД средстава, буџет се одређује седмогодишње, у року буџетског периода ЕУ. То значи да се износ средстава и форма подршке готово никако или врло мало мењају, што омогућава корисницима дугогодишње планирање. Када се на то дода и висина инвестиционе подршке, која може да буде знатна по појединим мерама, извесност и предвидивост је више него неопходна.

Оно од чега сваки потенцијални корисник ИПАРД средстава креће јесте форма и висина подршке. То значи да је ИПАРД програм пресудан у избору мера подршке са којима се сусреће потенцијални корисник. Управо због тога, од изузетне је важности израда корисничког упутства за који је задужена ИПАРД агенција, а где се дефинише на који начин, у којим роковима, за која средства и уз коју потребну документацију потенцијални корисник може да оствари права на ИПАРД средства.

Суштина ИПАРД-а се своди на две ствари – кофинансирање и стандарде. То су управо елементи који одређују економску активност потенцијалног корисника у најмање пет година после реализоване инвестиције подржане ИПАРД средствима.

 

Конкурисање

Прво, неопходно је обезбедити пун износ новца потребног за реализацију инвестиције. То значи да крајњи корисник мора на банковном рачуну да има средства потребна за реализацију читаве инвестиције. Када је спреман за инвестицију, он конкурише на објављени конкурс ИПАРД агенције. У овој фази он је дужан да достави сву потребну документацију која се од њега тражи како би уопште ушао у процес одобравања пројекта. То су, најчешће, разни докази о праву својине или закупа над земљом, докази идентитета, упис у Регистар пољопривредних газдинстава и слично, углавном идентично као и за националне мере. Међутим, осим ове опште документације, потенцијални корисник је обавезан да достави и специфичну документацију, као што је бизнис план, који, у случају изградње и реконструкције објекта, мора да садржи и прецизан списак радова, тј. главни и идејни пројекат, доказ о поштовању минимума националних стандарда који се односе на здравствену заштиту животиња, здравље људи, здравље биљака, безбедност на раду, све у зависности од врсте инвестиције.

 

Одобравање пројекта

Тек после достављања свих потребних докумената, потенцијални корисник улази у процес одобравања пројекта. Веома важно је напоменути да инвестиција не сме бити започета пре него што је пројекат одобрен. Пошто се пројекат одобри, корисник може започети инвестицију, али не сме одступати од свог пројекта који је приложио приликом конкурисања. Свака, па и најмања промена, биће предмет одобравања ИПАРД агенције, у супротном потенцијални корисник може бити одбијен. После одобрења пројекта, корисник ИПАРД средстава ступа у уговорни однос са ИПАРД агенцијом, где се јасно одређују права и обавезе обе стране, укључујући и право на жалбу корисника у случајевима када сматра да су му угрожена права. Са друге стране, корисник је дужан да се придржава одобреног пројекта и у току периода трајања инвестиције прихвата контроле које му шаље ИПАРД агенција како би били проверени наводи пројекта, радови или поштовање трајања инвестиције од пет година. Веома значајно је и да свака инвестиција има минимални рок трајања, а то је пет година. То значи да је корисник дужан да, у том временском периоду, одржи инвестицију (не сме да отуђи објекат, да му промени намену, нити да отуђи машине), а са друге стране мора да достигне стандарде ЕУ, у зависности од врсте инвестиције. У супротном, корисник је дужан да врати сва средства.

 

Одобравање плаћања

Пошто је пројекат одобрен, корисник почиње са инвестиционим активностима, према одобреном пројекту. У зависности од организације ИПАРД агенције, он може, у одређеном року или само у току трајања конкурса (овај конкурс различит је од конкурса за одобравање пројекта), да обави рефундацију утрошених средстава у износу од 50 одсто вредности инвестиције (или у појединим случајевима, и 55, 60 одсто, итд.). Он, том приликом, подноси све рачуне, доказе о уплати средстава, и друго, чиме доказује обављену трансакцију. Најчешће ће рефундација средстава бити обављена једном, за сва инвестирана средства, али се код захтевнијих инвестиција може десити фазно инвестирање, па самим тим и повраћај средстава може бити у више фаза. У случају куповине машина постоји ограничење које се односи на земљу порекла. То могу бити само машине које су пореклом из ЕУ или земаља у посебном статусу ЕУ (земље кандидати, потенцијални кандидати, земље ЕЕА и земље у оквиру Европске политике суседства).

 

Контрола

Контрола корисника је вишеструка. Она/он ће прво бити проверен у фази одобравања корисника да ли је започео инвестицију/купио опрему за коју конкурише. То је такозвана „нулта контрола". У случају да је већ започео инвестицију, његов захтев за остваривање права над ИПАРД средствима биће одбијен.

Друга контрола се одвија пре исплате средстава, а циљ је да се утврди да ли је инвестиција обављена у складу са предложеним пројектом. Уколико то није случај, захтев за повраћај средстава биће одбијен.

Последња контрола обавља се после реализоване инвестиције и после исплаћених средстава кориснику. То је ex-post контрола, која има за циљ утврђивање да ли је инвестиција одржана и да ли су достигнути стандарди ЕУ на крају инвестиције. Контроле могу бити и ванредне у зависности од околности (превара, нерегуларност, итд.). Корисник је дужан да чува сву документацију од тренутка склапања уговора до тренутка истека пет година од реализоване инвестиције.